Тодор Трајковић је шумадијски сељак који једнога дана одлучује да води дневник. Доскора је мислио „умерено и повремено“, а одскора мисли непрестано. „А кад српски сељак почне да мисли, то на добро не може да изиђе.“ Дневник постаје његов саговорник, пријатељ коме се исповеда. Сликовито, духовито, са смехом и подсмехом сагледава свет и описује људе и догађаје у свом селу Милошеву…“.