Текст - Јелена Обрадовић
Режија - Предраг Пауновић
Сценографија - Златан Стоиљковић
Костим - Соња Которчевић
Композитор - Предраг Пауновић
Дизајн звука - Борис Шурлан
Улоге:
Медоје - Перо Бјековић
Мама Мед - Маја Јовановић
Студенко, Мраз - Предраг Пауновић
Реч драматурга:
Текст за најмлађу позоришну публику – Студенко, суштински је инспирисан истоименим цртаћем из 1934. године. Људи врло често, нарочито данас, понесени вртлогом хаотичног и стресног живљења, забораве колико су деца битна (а деца су заправо најбитнија), и колико је тешко одрастати.
У самом центру приче јесте непослушни и тврдоглави медведић Медоје који, уместо зимског сна и мамине успаванке, бира да како јесен, тако и први снег, дочека ван ушушканог кревета. И док у шуми пркоси леденицима његовог величанства Мраза, на њега све време пази Студенко тј. разиграна и боје злата – јесен. Када је Мраз савладао Медоја, и када је његова храбра песмица „Брига ме за зиму, брига ме за снег, крзно ми је топло, ја сам прави медвед“ утихнула пред налетом леденог ветра и мећаве, уследио је страх, као и жеља за маминим загрљајем.
Зна се - деца су мала све док не одрасту, али њихова жеља да се докажу (и покажу), нарочито родитељима, често је већа од њих самих; ставља их у разноразна искушења која се уз мањи или већи напор, на крају, ипак превазиђу. Искушења можемо тумачити као замке, неке будуће, без којих живот не био био то што је, компликован и болан с једне, али магичан и непоновљив с друге стране, као што је и само детињство.